Тамновање Вучковића Боже 0001    А мој Боже, на дару ти хвала 0002    Што се згоди на истоку сунца! 0003    Али грми, ал се земља тресе, 0004    Ал пуцају на граду топови, 0005    Ал се тресу високе планине, 0006    Ал се бију по планинам’ виле, 0007    Ал се оре низ планине стине, 0008    Ал удара море о брегове, 0009    Ал се ори Велебит у море, 0010    Али вуче по планини вуче? 0011    Нити грми, нит се земља тресе, 0012    Нит пуцају на граду топови, 0013    Нит се тресу високе планине, 0014    Нит се бију по планини виле, 0015    Нит се оре низ планине стине, 0016    Нит удара море о брегове, 0017    Нит се ори Велебит у море, 0018    Нити вуче по планини вуче — 0019    Шенлук чини од Кладуше Мујо: 0020    Ухватио голема јунака 0021    По имену Вучковића Божу, 0022    Па му биле савезао руке 0023    Од лаката доли до ноката, 0024    Из ноката црна крв му бије. 0025    Па је Мујо Божи бесидио: 0026    „Ој делијо, Вучковићу Боже, 0027    Ол се цини, оли ћу те цинит.” 0028    Одговара Вучковићу Божо: 0029    „Нос’ те ђавли, од Кладуше Мујо! 0030    Немам пара да дарујем врага. 0031    Можеш свашта мени учинити, 0032    Кад си мени савезао руке.” 0033    Онда му је Мујо бесидио: 0034    „О делијо, Вучковићу Боже, 0035    Твоја глава хиљаду цекина 0036    И твој добар ђого Пеливане.” 0037    На то Божо њему одговара: 0038    „Муч’, не лудуј, од Кладуше Мујо! 0039    Волио бих главу изгубити, 0040    Нег коњица свога прегорити.” 0041    Стао Мујо, па се замислио, 0042    Што ће од њег сада учинити. 0043    Што мислио, на једну смислио, 0044    Па га баци у тамницу тамну, 0045    У којој је вода до колина, 0046    А јуначке кости до рамена: 0047    У њој има сваке гадалине, 0048    Змије кољу, а јакрепи штипљу, 0049    Гдино миши огризају уши, 0050    А ласице стригу науснице. 0051    Он не види сунца ни мисеца, 0052    Нит он знаде, кад му лито дође, 0053    Лито дође, црна зима прође. 0054    Ипак знаде, кад му лито дође, 0055    Онда птице к њему долетају, 0056    Па му вију у тамници гњиздо; 0057    Знаде Боже и кад зима дође, 0058    Грудају се дица по Кладуши, 0059    Сниг бацају њему у тамницу. 0060    Тамни Боже осамнаест година. 0061    Опет Мујо шенлук учинио: 0062    Задрмаше на граду топови! 0063    Мислио се сужањ у тамници: 0064    „А мој Боже, на дару ти хвала, 0065    Ал се Мујо жени, кћер удаје? 0066    Нит се жени, нити кћер удаје: 0067    Ухитио голема делију, 0068    Ухитио Смиљанић Илију. 0069    За обе га руке савезао 0070    Па је Мујо Или бесидио. 0071    „Ој делијо, Смиљанић Илија! 0072    Што те питат, право ћеш ми казат. 0073    Ево има осамнаест година, 0074    Колико си тамница пробио, 0075    Колико си глава одсикао 0076    Тражећ побру Вучковића Божу?” 0077    А Иле му ричи бесидио: 0078    „Кад ме питаш, право ћу ти казат. 0079    Стотину сам тамница пробио, 0080    А стотину сужња опростио 0081    И толико глава одсикао. 0082    И данас сам био замислио 0083    Твоју русу откинути главу, 0084    И тамницу тамну отворити, 0085    Из ње кога сужња опростити, 0086    Ал ми не би од Бога суђено.” 0087    Када Мујо Ила разумио, 0088    Онда му је ноге одришио, 0089    Па овако Или бесидио: 0090    „Хајде, Иле, у тамницу тамну, 0091    У којој је вода до колина, 0092    А јуначке кости до рамена; 0093    У којој је свака гаделина: 0094    Змије кољу, а јакрепи штипљу, 0095    Гдино миши огризају уши? 0096    А ласице стригу науснице, 0097    Тамни Иле, за живота свога!” 0098    Када Иле Мују разумио, 0099    Од земље се на ноге скочио, 0100    Па је ногом Мују ударио. 0101    Како га је лако ударио, 0102    Са земљом га црном саставио, 0103    Па полети уз бијелу кулу, 0104    Налази му три нејака сина, 0105    Сва три му је ногам’ погазио, 0106    Ал се опет Мујо освистио, 0107    Полетио уз бијелу кулу, 0108    Па ухвати Смиљанић Илију, 0109    Па га води у тамницу тамну, 0110    Гди му тамни Вучковићу побро. 0111    Када Боже Илу угледао, 0112    Боже цикну кано змија љута, 0113    Ал је њему Иле бесидио: 0114    „Тко је тамо у тамници тамној, 0115    Ал си вила, ал си уводина 0116    Ал си младо робље заробљено, 0117    Која ли си гадна гаделина?” 0118    Онда му је Божо бесидио: 0119    „Нит сам вила, нит сам уводина, 0120    Нит сам младо робље заробљено, 0121    Нит сам каква гадна гаделина, 0122    Већ твој побро Вучковићу Боже!” 0123    Када Иле ричи разумио, 0124    Одмах побро побри полетио, 0125    Руке шире, у лице се љубе, 0126    Одмах Боже приче бесидити: 0127    „Што те питам, драги побратиме, 0128    Кажи право, тако био здраво! 0129    Јеси л’ био данас на Котару, 0130    На Котару, у нашему граду? 0131    Је л’ ми стара приминула мајка? 0132    Је ли ми се саорила кула? 0133    Је ли ми се приудала љуба? 0134    Је л’ ми дома ђого Пеливане, 0135    За кога сам, јадан, просужњио? 0136    Је л’ нараста’ мој сине Гргуре?” 0137    А Иле му тихо одговара: 0138    „Прођ’ се тога, мили побратиме! 0139    Што ме питаш за невољне гласе; 0140    Ево има три године дана, 0141    Нисам био, побро, на Котаре. 0142    Тражим тебе по турској Крајини, 0143    Тражећ тебе, ја изгубих себе. 0144    Стара ти је приминула мајка, 0145    Вирна ти се приудала љуба 0146    За онога Задранина бана; 0147    Била ти се саорила кула, 0148    По њој ти је поресла зовина, 0149    Туда дица беру пушкарице, 0150    Па се зове Божино кулишће. 0151    Нареста је твој сине Гргуре, 0152    Сад му има двадесет година, 0153    Он сеизи котарске срдаре, 0154    Па подноси глада и невоље.” 0155    Кад је Боже ричи разумио, 0156    Боже кука, кано кукавица 0157    А приврће, кано ластавица, 0158    Рони сузе, кано удовица. 0159    Цвили Боже и дневе и ноћи, 0160    Не да Муји на душеку спават, 0161    Мујиници на десници руци. 0162    Па говори Мујина кадуна: 0163    „Хајде, Мујо, обадва ти свита! 0164    Хајде, Мујо, у тамницу тамну, 0165    Па упитај сужња невољнога, 0166    Која му је мука додијала, 0167    Да он цвили и дневе и ноћи?” 0168    Кад ујутро јутро освануло, 0169    Мујо ти је рано уранио, 0170    Па узима од тамнице кључе, 0171    И отвара од тамнице врата, 0172    И дозива сужња невољнога: 0173    „Сужњу јадни, Вучковићу Боже! 0174    Која ти је мука додијала, 0175    Ал, си јадан, тужан глас дочуо?” 0176    Одговара Вучковићу Боже: 0177    „Хајде, Мујо, обадва ти свита! 0178    Одсици ми са рамена главу, 0179    Јер сам, јадан, тужан глас дочуо 0180    Од мог побре Смиљанић Илије: 0181    Да ми стара приминула мајка, 0182    Да ми се је саорила кула, 0183    Да ми се је приудала љуба, 0184    Да ми нема ђоге Пеливана, 0185    Да су ми га заробили Турци.” 0186    Ал говори од Кладуше Мујо: 0187    „Хајде, Боже, од града до града, 0188    Па ти тражи тешка каритада, 0189    Док испросиш хиљаду цекина, 0190    Нек је моја глава твојом мирна! 0191    Тамницу је Мујо притворио, 0192    Па он иђе уз бијелу кулу, 0193    Па му нађе мрку торбетину, 0194    Усиче му дугу шојетину. 0195    Ал што вели Смиљанић Илија: 0196    „Драги побро, Вучковићу Боже! 0197    Није твоја приминула мајка, 0198    Није ти се саорила кула, 0199    Није ти се приудала љуба: 0200    Дома ти је ђого Пеливане. 0201    У недиљу, која прва дође, 0202    Женит ће се твој сине Гргуре 0203    А у Сењу, граду бијелому 0204    Липом сестром Сењанин Ивана; 0205    Бит ће њему пет стотин’ сватова. 0206    Када дођеш, драги побратиме, 0207    Спомени се, да сам у тамници.” 0208    У та доба, моја браћо мила, 0209    Заклапаше кључи на тамници: 0210    Тамницу је Мујо отворио 0211    Па дозива сужња невољнога: 0212    „Хајде, сужње, из тамнице тамне!” 0213    Ту се Боже с Илом изљубио. 0214    Оде Мујо на бијелу кулу 0215    Па му носи дугу шојетину, 0216    И на њози мрку торбетину. 0217    Отоле се Боже подигнуо, 0218    Оде Боже низ поље зелено, 0219    Прихвати се Кунаре планине. 0220    Кад изађе на врх од Кунаре, 0221    Сидне Боже мало починути, 0222    Па погледа на равне Котаре. 0223    Све је Боже куле познавао, 0224    Само своје познати не може. 0225    Отоле се Боже подигнуо, 0226    Докле дође у равне Котаре, 0227    А прид своју саграђену кулу: 0228    Ту се вију свилени барјаци, 0229    На кули му кита и сватови. 0230    Пуно Боже свата познавао, 0231    Само није свог сина Гргура. 0232    Божју им је помоћ називао: 0233    „Божја помоћ, кито и сватови! 0234    Дајте штогод сужњу невољному!” 0235    Дадоше му пет стотин’ цекина. 0236    Тад се скочи Вучковић Гргуре, 0237    Па је сужњу ричи бесидио: 0238    „Кажи право, тако био здраво, 0239    Отколем си, од којега града?” 0240    Онда му је Боже бесидио: 0241    „Ја сам сужањ од земље угарске, 0242    Сужњио сам на Кладуши равној, 0243    У тамници од Кладуше Мује”. 0244    Онда му је Гргур бесидио: 0245    „Кажи право, тако био здраво, 0246    Да л’ си гдигод ти видио Божу?” 0247    А сужањ му тихо одговара: 0248    „Бише са мном Вучковићу Боже 0249    У тамници од Кладуше Мује, 0250    На мојим је рукам’ приминио, 0251    Ево има три бијела дана. 0252    Живим ме је Богом заклињао, 0253    Ако игда дођем на Котаре, 0254    Да му видим коња Пеливана.” 0255    Када Гргур ричи разумио, 0256    Гргур цикне као змија љута, 0257    А опет му сужањ бесидио: 0258    „Ој бора ти, младожења млади, 0259    Кажи мени ђогу Пеливана!” 0260    Води Грго сужња невољнога, 0261    Води њега у топле подруме. 0262    Кад угледа Вучковићу Боже, 0263    Кад угледа ђогу Пеливана, 0264    По сапим’ га плеском ударио. 0265    Окрену се ђого Пеливане, 0266    Па угледа свога господара, 0267    Обим га је ногам’ загрлио, 0268    Низ образ му сузам’ оборио. 0269    Онда Боже ричи бесидио: 0270    „Ево имам много побратима 0271    На Котару бијелому граду; 0272    Ево имам стару, милу мајку, 0273    Богом брата, виреницу љубу, 0274    Ево имам сина јединога — 0275    Нитко мене познати не знаде, 0276    Сам’ ме позна ђого Пеливане!” 0277    Кад то чуо Грго младожења, 0278    Хитро се је на ноге скочио, 0279    Па изљуби свога милог бабу, 0280    Па му даје три бербера млада: 0281    Један брије, други нокте риже, 0282    Трећи свлачи, па опет облачи, 0283    Па је Боже друштву бесидио: 0284    „Скупимо се, мила дружинице, 0285    Отић’ ћемо до Кладуше равне, 0286    Сву ћемо је равну поробити, 0287    Одвест ћемо доброга делију 0288    По имену Смиљанић Илију 0289    Из тамнице од Кладуше Мује!” 0290    Кад је друштво Божу разумило, 0291    У мало се вриме сакупило, 0292    Мало вриме у три била дана, 0293    Па одоше до Кладуше равне 0294    А до куле од Кладуше Мује. 0295    Гргур виче пред кулом бијелом: 0296    „Изађ’ ванка, од Кладуше Мујо! 0297    Ево теби хиљаду цекина, 0298    Што си пита’ за мога бабајка, 0299    Платит ћеш ми, однили те ђавли!” 0300    Уз кулу је Гргур полетио, 0301    На кули је Мују находио, 0302    Русу му је главу одсикао, 0303    Тамницу му тамну проломио 0304    Па извео Смиљанић Илију. 0305    Сву Кладушу равну поробише 0306    У њој липа робља заробише: 0307    Липа робља младих дивојака. 0308    И одоше на равне Котаре, 0309    Свак се жени, ком потриба бише.